La société constantinopolitaine à l’époque médio-byzantine |
|
|
Après la dernière peste de 747, Constantinople se repeuple progressivement pour redevenir une mégalopole active aux Xe-XIIe siècles. Elle concentre la haute administration d’un Empire toujours plus centralisé. Elle abrite de nombreux artisans et marchands qui servent l’empereur, sa famille et la cour ainsi que l’immense population de la capitale. Elle attire de nombreux étrangers, marchands, pèlerins, soldats, d’abord principalement venus du Caucase puis ensuite de l’Occident latin. Sa richesse... |
more... |
| |
|
Венецианци в Константинопол |
|
|
Венецианци присъстват в Константинопол повече от хиляда години - от VІІІ до ХVІІІ век. Независимо от смяната на империите - Византия и след това Османската държава, венецианският квартал в Константинопол е средище на търговския обмен между Изтока и Запада, осъществяван от венецианските търговци. Венецианският баило е представител на Републиката, защитаващ интересите на нейните поданици и се явява първият в световната история постоянен посланик |
more... |
| |
|
Генуезци в Константинопол |
|
|
През ХІІ в. на генуезките търговци, както и на търговците от Венеция и Пиза, са биват предоставени привилигии и правото на квартал Константинопол. При управлението на Комнините генуезката колония се намира на южния бряг на Златния рог. През периода от 1267 г. до 1682 г. колонията на генуезците процъфтява на северния бряг на залива – в Галата-Пера, като се превръща в основно търговско средище за търговците от Генуа и другите италиански републики. Крепостната стена и кулите, както и някои... |
more... |
| |
|
|
Читав јавни живот Цариграда у највећој мери се одвијао на Хиподрому који је могао да прими неколико десетина хиљада људи. Веома рано тамо су се уобличиле деме, две најпре навијачке, односно спортске странке, које временом постају политичке. Странка “плавих” је заступала интересе старе велепоседничке грчко-римске аристократије, а у верском погледу је била наклоњени православљу, доке је странка “зелених” изражавали интересе новог чиновничког сталежа, који се уздигао у служби на двору и у државној... |
more... |
| |
|
|
Будући да се Византија налазила на трусном подручју, земљотреси су се догађали веома често. Премда је у изворима остао забележен велики број земљотреса, разборито је претпоставити да је он заправо био још већи. Византинци су се бојали земљотреса како због њихових разорних последица, које су осим људских жртава обухватале и знатне материјалне штете, тако и због страха од божијег гнева изазваног људским гресима које су земљотресима наговештавани. У историји Цариграда (4.-15. век) забележено је... |
more... |
| |
|
|
Књига епарха је један од најважнијих извора за економску и административну историју Византије 10. века. Реч је јединственом тексту, својеврсном уставу корпорација (цехова) у Цариграду, који говори о организацији занатства и трговине у византијској престоници. Сматра се да је изашао из пера веома вештог писца 911/912 година. До сада је изашло неколико издања овога извора, а преведен је на француски, енглески (у два маха), бугарски, руски, немачки. |
more... |
| |
|
Константинопол по време на Латинската империя |
|
|
Латинската империя в Константинопол съществува 57 г. - от превземането на града на 13 април 1204 до 25 юли 1261 г. За кратковременната си власт над част от византийската територия и над самата й столица, латините въвеждат много промени, но запазват същевременно и някои от традициите на византийско управление. В Константинопол не са извършени съществени строителни и градоустройствени дейности. След 1230 г. настъпва период на постоянен упадък и постепенно загиване на империята |
more... |
| |
|
|
У дугој историји Цариграда забележен је велики број пожара: према једном истраживању, у византијској епоси забележено је чак тридесет девет, најранији 388, а последњи велики 1434. године. И пожари су попут земљотреса, комета или помрачења сунца, били схватани као наговештаји великих невоља. Узоран је пример пожара који се десио 1. септембра 465. и који је касније ушао у црквене службе и имао свој годишњи помен. Од византијских писаца и пожарима у Цариграду највише је писао историчар Никита... |
more... |
| |
|
Ранневизантийское монашество в Константинополя |
|
|
Статья посвящена возникновению и первому периоду истории монашества в Константинополе. Первые монахи и монастыри появляются здесь достаточно поздно — в сер. IV в., однако православное монашество начинает развиваться только со времени правления императора Феодосия I (379-395). В V и VI вв. столичное монашество становится одним из главных оплотов православия и борцом против ересей, в первую очередь, несторианства и монофизитства, эта идея глубоко укореняется в его самосознании. |
more... |
| |
|
|
Контактите между Византия и Киевска Рус започват още преди покръстването на руските земи при Владимир І в 988. Византийските императори дават право на свободна търговия в Константинопол и земите на империята в началото на 10 в., което нарежда руските търговци сред първите, които имат привилегията да търгуват в столицата наВизантия. В по-късните векове 13-15 отношенията са предимно в сферата на православието – културни, религиозни и политически, и засенчват първоначалните търговски връзки |
more... |
| |
|