The attacks against the Constantinopolitan Greeks in September 1955 took place in the context formed by the tension in the Greek-Turkish relations in the middle of ’50s. The nationalistic outburst in Turkey because of the Cypriot question had already formed an explosive situation in Constantinople, which deteriorated after the news about the attack on the consulate of Turkey in Thessaloniki. Nowadays, almost all the researchers agree that the following extensive assaults begun on government’s...

more...

Im Bürgerkrieg zwischen den Provinzstatthaltern Septimius Severus und Pescennius Niger (193-195 n. Chr.), welche von ihren Truppen zu Kaisern proklamiert worden waren, spielte Byzantion wegen seiner strategisch wichtigen Lage eine besondere Rolle. An der Grenze der beiden Herrschaftsbereiche gelegen konnte es zuerst von den Truppen des Niger besetzt werden, wurde von der Armee des Severus belagert und nach zweieinhalb Jahren erobert. Als Bestrafung wurden die Stadtmauern und öffentlichen...

more...

Две арабљанске опсаде Цариграда (674-678 и 717/718), уз победу франачког војсковође Карла Мартела над Арабљанима код Поатјеа 732. године, спадају у догађаје од светскоисторијског значаја. За разлику од Персије која је подлегла исламским ратницима, Византијско царство је после тешких борби и вишедеценијске дефанзиве (634-674) у одсудном тренутку успело да одоли Арабљанима који су опасно угрозили престоницу на Босфору. На тај начин је заустављена арабљанска инвазија на југоисточне делове...

more...

Будући да се Византија налазила на трусном подручју, земљотреси су се догађали веома често. Премда је у изворима остао забележен велики број земљотреса, разборито је претпоставити да је он заправо био још већи. Византинци су се бојали земљотреса како због њихових разорних последица, које су осим људских жртава обухватале и знатне материјалне штете, тако и због страха од божијег гнева изазваног људским гресима које су земљотресима наговештавани. У историји Цариграда (4.-15. век) забележено је...

more...

Византијско-аварски односи који се могу пратити почев од друге половине VI века кулминирали су опсадом Цариграда у лето 626. године. Она је предузета у једном за Византију веома тешком тренутку док је цар Ираклије на источном ратишту водио тешке борбе са Персијом, тако да у добрани града није учествовао. Авари су поражени под зидинама града, а словенски моноксили у заливу Златног рога. Персијанци који су се појавили на малоазијској обали преко пута Цариграда нису узели озбиљнијег учешћа у...

more...

Уместо да ратују против неверника и поново ослободе Христов гроб у Јерусалиму, учесници Четвртог крсташког рата су скренули са свог пута и ненадано се обрели на обалама Босфора. Заузевши Цариград, у априлу 1204. године, срушили су Византијско царство. Неколико извора из пера самих учесника или сведока са византијске (Никита Хонијат) и латинске стране (Жофруа Вилардуен и Роберт од Кларија) подробно описују те драматичне догађаје после којих је сасвим измењена ситуација у југоисточној Европи.

more...

У јануару 532. године у Цариграду је избио устанак против Јустинијана I. Деме, односно странке плавих и зелених, ујединиле су се против цареве аутократске владавине и византијска престоница је доживела једну од највећих смутњи у току своје једномиленијумске историје. На површину су испливале сложене социјалне и верске противречности оновременог византијског друштва. Буна, према лозинци побуњеника названа Ника, трајала је осам дана и умало није срушила са престола Јустинијана I. Том приликом су...

more...

У дугој историји Цариграда забележен је велики број пожара: према једном истраживању, у византијској епоси забележено је чак тридесет девет, најранији 388, а последњи велики 1434. године. И пожари су попут земљотреса, комета или помрачења сунца, били схватани као наговештаји великих невоља. Узоран је пример пожара који се десио 1. септембра 465. и који је касније ушао у црквене службе и имао свој годишњи помен. Од византијских писаца и пожарима у Цариграду највише је писао историчар Никита...

more...